Year: 2018
Type: article
Abstract: Бељин(а) се помиње у изворима од XIII до краја XV века као област, дистрикт или земља, често заједно са Мачвом, али и као архиђаконат Сремске бискупије. У српској историографији прихваћено је мишљење да се средњовековни град Бељин налазио на Сави код истоименог села између Шапца и Обреновца, и да је поменута област или жупа лежала у околини тог града. Међутим, један до сада непримећени угарски документ из 1464. године наводи да се тврђава Зворник налазила у „земљи Бељин“ (castrum Zwonnyk in terra Belyn). То, уз друге податке (1273. године угарски бан Усоре и Соли је уједно и кнез Бељина), упућује на закључак да Бељин (Белин) из средњовековних, махом угарских докумената заправо одговара каснијој османској нахији Бељина. Ова нахија се налазила на простору данашње Семберије, и по њој је касаба Четвртковиште, позната као трг још од краја XIV века, у другој половини XVI века добила свој данашњи назив Бијељина.
Source: Историјски часопис
DOI: 10.34298/ic1867013k
Language: Serbian
Subfield: History
Field: Arts and Humanities
Domain: Social Sciences
Open Access status: bronze
OpenAlex ID: W3131091158