Year: 2025
Type: dissertation
Study design: Observational Study
Abstract: Деца са поремећајима гласа и говора захтевају посебне облике бриге и заштите на њиховом путу одрастања, развоја, социјализације и социјалног укључивања. На путу ка целовитој и успешној заштити ове деце, први корак представља адекватна процена њихових потреба, из које треба да следи планирање подршке. Општи циљ истраживања био је да се процени квалитет живота код деце са поремећајима гласа и говора и утврди вокални идентитет (способност перцепције властитих и туђих карактеристика гласа, постојање ризичних ситуација за злоупотребу гласа, вокални модел понашања и способност препознавања доброг и лошег гласа). Узорак је чинило 225 деце, оба пола, узраста од четири до петнаест година. Истраживање је обављено у Заводу за психифизиолошке поремећаје и говорну патологију „Проф. др Цветко Брајовић“, Клиници за оториноларингологију и максилофацијалну хирургију Универзитетског клиничког центра Србије, ОРЛ Клиници КБЦ „Звездара“, Основној школи „Марија Бурсаћ“, предшколској установи „Звездара“ и предшколској установи „Цветић - јасле и вртић“. У истраживању су коришћени следећи мерни инструменти: 1. Компјутеризована лабораторија за акустичу анализу гласа «KayElemetrics» корпорације, 2. GRBAS скала, 3. Глобални артикулациони тест, 4. Stuttering Severity Instrument SSI-4 “Glyndon Riley” тест, 5. Индекс за мерење гласовног оштећења код деце - Paediatric voice handicap index - pVHI и 6. Упитник вокалног идентитета - Vocal Identity Questionnaire - VIQ. Деца са поремећајима гласа и говора имају лошији квалитет живота у односу на децу типичног развоја. Квалитет живота је највише нарушен код деце са развојним поремећајима флуентности, док је код деце са развојним артикулационим поремећајима и деце са поремећајима гласа квалитет живота нарушен у благом степену. Анализом резултата увиђамо и да деца са поремећајима гласа и говора имају лошију социјалну употребу гласа, чешће доживљавају емотивне непријатности у вези са гласом, имају лошију функционалну употребу гласа и лошије гласовне навике у кући, у школи и на игралишту. Старија деца са поремећајима гласа и говора чешће доживљавају емотивне непријатности у вези са гласом у односу на остале испитанике. Деца типичног развоја успешнија су у способности препознавања перцептивних особина гласа (промуклост, храпавост, шумност, слабост, напетост) у односу на децу са поремећајима гласа и говора. Резултати показују и да нема статистички значајне разлике у способности перцпеције властитих и туђих карактеристика гласа (висине, јачине и боје гласа) и вокалном моделу понашања између деце. Неки поремећаји гласа и говора често су отпорни на стандардне методе у логопедском раду, те се зато сматра важним да логопеди разумеју концепт квалитета живота ове деце како би унапредили методе и технике рада и тиме подстакли већи степен успешности у рехабилитацији гласа и говора. Истраживачки налази ове докторске дисертације проширили су наше знање у вези са квалитетом живота код деце са поремећајима гласа и говора кроз директно слушање дечјих искустава и искустава њихових родитеља.
Author: Ilić-Savić, Ivana
Language: Serbian
Topic: Voice and Speech Disorders
Subfield: Speech and Hearing
Field: Health Professions
Domain: Health Sciences
Open Access status: green
OpenAlex ID: W7112673629
