Year: 2025
Type: article
Abstract: Ekološke štete predstavljaju negativne posledice po životnu sredinu nastale kao rezultat ljudskih aktivnosti, koje dovode do narušavanja ekološke ravnoteže i pogoršanja kvaliteta vazduha, vode i zemljišta. One smanjuju sposobnosti ekosistema da funkcioniše na održiv način, što može imati kratkoročne ili dugoročne, kao i lokalne ili globalne posljedice. Posebnu težinu imaju one ekološke štete kao rezultat ljudske radnje, a koje nisu lako ili uopšte popravljive, odnosno koje prevazilaze mogućnosti prirodne obnove. Radi se svakako o djelatnostima pojedinaca, grupa ili pravnih lica čije radnje predstavljaju nedozvoljena, zabranjena i kažnjiva deliktna ponašanja, odnosno krivična djela. Međutim, nasuprot tome pitanje krivične odgovornosti u oblasti ekoloških šteta u Bosni i Hercegovini i njenim entitetima se u praksi rijetko postavlja. Ipak, u skladu sa principom da krivično pravo predstavlja ultima ratio u zaštiti određenih društvenih vrijednosti, krivičnopravna reakcija u pogledu ekoloških šteta, odnosno zaštite životne sredine treba da bude svakako neophodno sredstvo u liniji njene odbrane. U tom smislu, cilj rada je da, kroz analizu normativnog okvira i važeće prakse u BiH i Republici Srpskoj sagleda institut krivične odgovornosti pravnih lica za ekološke štete, identifikuje postojeće izazove u njegovoj primjeni i ukaže na potrebu za daljim unapređenjem mehanizama krivičnopravne zaštite životne sredine.
Authors: Goran Filipić, Žaklina Spalević
Institution: University Sinergija
Topic: Environmental law and policy
Subfield: Law
Field: Social Sciences
Domain: Social Sciences
Open Access status: diamond
OpenAlex ID: W7208765454